Nema novih grafičkih kartica do 2028? Utoliko bolje

Prema rečima njenih proizvodnih partnera, kompanija AMD ne planira da lansira RDNA 5 kartice pre kraja 2027. Realno govoreći, veća je verovatnoća da će to biti 2028. godina. Zapravo, Nvidia je na sličnoj vremenskoj liniji sa svojom Rubin arhitekturom. To možda zvuči crno i sumorno, ali u stvarnosti je to prilično dobitna kombinacija za sve.

Tom’s Hardware je nedavno izvestio o onome što su AIB partneri šaputali iza kulisa na sajmu Computex 2026. Naime, da se nove AMD grafičke kartice ne očekuju pre druge polovine 2027. godine u najboljem slučaju. Neki proizvođači čak tipuju na početak 2028. Ista priča važi i za Nvidia-u i njenu Rubin arhitekturu za potrošačke grafičke kartice. „Super“ osveženje najnovije generacije moglo bi biti potpuno odbačeno, ali to još uvek nije uklesano u kamenu. Vesti poput ove ranije bi me potpuno izbacile iz takta. Danas, one izazivaju samo sleganje ramenima.

Softverske nadogradnje zamenjuju hardverske

Kada ste poslednji put primetili da vam je grafička kartica postala primetno brža? Ne nakon kupovine nove, već nakon ažuriranja drajvera. Tehnologije kao što su generisanje frejmova vođeno veštačkom inteligencijom (AI-powered frame generation), rekonstrukcija zraka (ray reconstruction) i neuralno skaliranje (neural upscaling) donose stvarna poboljšanja u performansama – i to na postojećem hardveru.

Uzmimo za primer DLSS 4.0, koji je izašao početkom 2025. godine. Podigao je skaliranje slike na nivo gde je postalo praktično nerazlikovito od izvornog (native) renderovanja. Sa DLSS 4.5, čak je i „performance“ mod toliko dobar da praktično čini izvornu 4K rezoluciju nepotrebnom. AMD-ov FSR 4.1 je sledio taj primer sa manje artifakata i boljim detaljima. Umesto da bude samo privremeno rešenje, skaliranje slike je postalo prava alternativa.

Još impresivniji napredak postignut je kada je u pitanju generisanje frejmova (frame generation). Nekada smatrano rešenjem za zaobilaženje problema sa nedovoljno snažnim hardverom, ono sada donosi broj frejmova po sekundi koji sam hardver nikada ne bi mogao da postigne. Serija RTX 50 uvela je četvorostruko (4x) generisanje višestrukih frejmova, dok je DLSS 4.5 to povećao do čak 6x. Iako možda nije pogodno za takmičarski gejming, u „single-player“ naslovima potpuno menja pravila igre.

Najveći skok u performansama koji smo videli poslednjih godina, međutim, nije potekao iz fabričke hale. Umesto toga, stigao je iz softverske laboratorije. AMD i Nvidia čak uvode ove tehnologije i za starije grafičke procesore (GPU), dokazujući da je budućnost u softveru.

Najnoviji hardver je i više nego dovoljan

Šta je to što vaša trenutna kartica ne može da uradi, a da vam je zaista potrebno? Sa karticama RTX 5070 ili RX 9070 XT, sve najnovije igre rade bez ikakvih problema. Čak i starije grafičke kartice pružaju sasvim pristojne performanse, doduše možda sa malo nižim brojem frejmova. Od generacija RTX 40 i RDNA 3, grafički procesori su dostigli nivo koji novi modeli ne mogu da nadmaše na primetan način. U igrama vidite iste teksture.

Štaviše, ciklusi objavljivanja konzola će verovatno postati duži kao lančana reakcija AI buma i krize sa memorijom koja je iz toga proizašla. Čak i stvari koje u početku izgledaju nepovezane sa grafičkim karticama mogu uticati na njih. Igre se objavljuju i za PC i za konzole, pri čemu ove druge zadržavaju napredak u pogledu grafičkog kvaliteta. Ako se softver razvija za isti hardver tokom dužeg perioda, napredak postignut na grafici se usporava. Starije generacije konzola će takođe nastaviti da dobijaju nove igre duže vreme. To je zato što PlayStation i druge konzole postaju sve skuplje, pa mnogi ljudi čekaju pre nego što pređu na novu. Velika je šansa da je vaš trenutni GPU moćniji od PS5. Imajući ovo na umu, performanse vaše grafičke kartice mogle bi ostati dovoljno dobre još neko vreme.

Nova generacija grafičkih procesora nekada je značila dvostruko bolje performanse, ali ti dani su prošli. Fizička ograničenja izazvana toplotom, potrošnjom energije i cenom silicijumskih pločica usporavaju razvoj. Nvidia i AMD izvlače i poslednji atom performansi iz svojih čipova, ali dobici postaju sve manji. RDNA 5 i Rubin će doneti kartice visokih performansi, obezbediće moćan hardver, ali neće biti revolucionarne – barem ne u hardverskom smislu.

Godina bez lansiranja novih grafičkih kartica biće dobra za vaš novčanik

AMD, Nvidia i TSMC se utrkuju za proizvodne kapacitete. Tržište video-igara gubi ovu bitku u poređenju sa daleko unosnijim biznisom data centara. H100 ili MI300X je hiljadu puta profitabilniji od jedne RTX 5080 kartice. Dakle, umesto da bude katastrofa, pauza u lansiranju grafičkih procesora je logična posledica tog razvoja dogadjaja. Pored toga, duži proizvodni ciklus mogao bi biti koristan za razvoj sledeće generacije GPU-ova. Radije bih imao proizvod koji je spreman za svakodnevnu upotrebu odmah po lansiranju, nego onaj koji je poluzavršen.

To što industrija ima druge prioritete utiče i na cene. A, kao što svi znamo, cene grafičkih kartica su astronomske. Pragmatičan način da se gleda na nedostatak novih vodećih (flagship) modela? Zadržaćete svoj novac. Neće biti hajpa koji bi vas namamio na preveliku potrošnju. Neće biti prve serije sa dečijim bolestima. Neće biti osećaja da je vaš hardver zastareo. Umesto toga, biće to mirna godina koja će poštedeti vaš novčanik.

Nema razloga za FOMO

FOMO (strah od propuštanja) je najmoćniji marketinški alat u industriji grafičkih kartica. Svaka generacija se reklamira kao kvantni skok napred, uprkos tome što je često reč o samo malom koraku. Funkcije koje su ranije bile ekskluzivne sada postepeno postaju dostupne i starijim generacijama GPU-ova. Ako već imate solidnu grafičku karticu, do 2028. godine nećete propustiti ništa što bi moglo fundamentalno da promeni vaše gejming iskustvo. Nijedna igra neće preopteretiti vaš GPU, nijedna funkcija vam neće biti uskraćena – i sve to zahvaljujući softveru.
Zato, bez panike. Uživajte u igrama koje imate i pustite industriju da nastavi sa razvojem RDNA 5 i Rubin arhitekture.